1999.12.30.-Buronov_ponor(NOVA_GODINA)

Datum pocetka akcije: 30. 12. 1999.
Datum zavrsetka: 03. 01. 2000.
Cilj: Docek Nove godine u Buronovom ponoru
Vodja ekipe: Uros Aksamovic
Ucesnici: Olja, Ivona, Sandra, Musketar, Jera, Srki

Plan akcije:
Deo ekipe bi na teren otisao busom a drugi deo Urosevim Trabantom. Smestaj bi bio u skoli u selu Veliki Strbac. 31. decembra bi se uslo u objekat koji su Asakovci ostavili ranije opremljenim, dospelo do krajnje dostupne tacke i tu obelezio dolazak 2000 - ite. Sutradan bi se obisla pecina na Dunavu i u zavisnosti od vremenskih prilika i raspolozenja ucesnika odredio jos neki cilj. Povratak je planiran za 3. ili 4. januar.

Prijavljeni ucesnici:
Srki, Olja, Ivona, Musketar, Borac, Sandra i Jera iz ASAK-a. Pozvani su prijatelji iz ASAK-a.

Limit: Do 10 ljudi u zbiru.

Rezime: Ekipa je iz Beograda opskrbljena opremom, gomilom hrane i SVHS kamerom Nese Petrica (RTS-Avantura) krenula na put. Za potrebe lakse orjentacije na terenu konsultovani su Asakovci (Vlada i Fric), a poveden je i "zivi jezik" - Jera. Da bi se olaksala koordinacija dve ekipe na terenu (autobuske i trabantske) koriscene su ukt-radiostanice. Oko ponoci 30. XII svi smo bili u zagrejanoj skoli u selu Strbac. Kola su ostavljena kod Ivankine cerke u kuci pored dunavske magistrale. Na Mirocu je bilo jedno 20 cm snega i dosta hladno.
U Burona se tesko natovareno hranom i vinima uslo oko 18:30. Uros je bio glavni petljac oko kamere, tako da se dosta dugo provlacilo kroz pecinu. Usput je snimano sve i svasta, od puzanja kroz Stazu slonova, preko slepih miseva, do spustanja niz instalaciju od uzadi. Ekipa je relativno lagodno napredovala kroz objekat i pored povremeno problematicne instalacije. Vode gotovo da i nije bilo. Do jezera sa gumom se stiglo oko 23:30. Tada nas je malo uhvatila panika da necemo stici do nekog lepog mesta pogodnog za docek dvehiljadite. Ipak, uz dosta cimanja prebacili smo se sa sve klopom i kamerom preko jezera i montirali se u lepoj dvorani iza njega. U kanalu koji dalje sledi osetila se povisena koncentracija CO2 (gasile su se fisme i neki od nas su se zalili na glavobolju). Zato smo se vratili do dvorane sa salivima, rasporedili kolace i vina i docekali novu godinu. Potom je usledio povratak. Kompletna ekipa je bila u skoli nakon 14 sati provedenih u objektu.
Posle spavanja i prezderavanja, pao je dogovor da se popnemo na najvisi vrh Miroca - Veliki Strbac. Uz dosta bauljana i lutanja po sumi i proplancima, prcenja snega na neki mestima do pola butine, ekipa se uspentrala na vrh, poplasivsi divokozu. Dan je bio izuzetno lep i pogled sa Stpca je vrlo upecatljiv. I ovo je zabelezeno kamerom. Do mraka ekipa se vratila u skolu, druzila se sa mestanima i bacila u vrece. Sutradan, 3. I deo ekipe je otisao busom kuci, a nas par je jos malo njuskao okolo. Prvo smo (bezuspesno) trazili Trajanovu tablu (u stvari ukapirali smo gde je i da do nje ne moze zimi da se dodje), potom obisli pecinicu kod skretanja za Veliki Strbac i na kraju otisli do Golubacke tvrdjave. Popeli smo se na jednu od gornjih kula i uzivali u krajoliku. Posle smo se zavukli u podzemlje do samog Dunava. Posto nista nismo nasli krenuli smo kuci, dosavsi u Beograd oko 20:30.