2000.06.23.-Mrtvica(KANjON)~Kapetanovo_jezero

Datum početka akcije: 23. jun 2000.
Datum završetka: 26. jun 2000.
Cilj: Pešačka akcija
Vođa akcije: Zoran Simić Sima
Učesnici: Sima, Fica, Krofna, Ivana, Rakun, Steva Life, Baki, Ana (Bakinica), Jelena, Sili

Rezime:
Planinarska akcija speleolozima dodje kao neka vrsta odmora. Kad se umore od gustog mraka i spustanja u utrobu zemlje, pozele da se prosetaju po povrsini zemlje i uzivaju u "nadzemnom" svetu. Ovoga puta smo se odlucili za kanjon reke "Mrtvice" i "Kapetanova jezera".

Kanjon Mrtvice se nalazi u Crnoj gori, nedaleko od Podgorice (oko 30km prema Beogradu) proteze se od sela Medjurecje i sela Velje Duboko. Velje Duboko je inace mesto rodjenja pesnika Matije Beckovica.
Veoma hladna reka (6-7oC) uliva se u "Moracu" kod mesta "Medjurecje" nedaleko od manastira "Moraca". Ekipa od 9 ljudi, clanova Speleoloskog odseka Planinarskog saveza Beograda sa punim rancevima i satorima se uputila kroz "kanjon Mrtvice" do sela "Velje Duboko".

Sam kanjon je dug oko 15km. Za ekipu je problema zbog velike vrucine i vlage, ali samo do polovine kanjona jer u drugoj polovini vlada planinska klima koja je u odnosu na mediteransku mnogo "laksa" za kretanje planinara. Za prolazak kroz kanjon zbog velike vrucine, bilo je potrebno oko 6 sati (uz usputna zadrzavanja zbog fotografisanja i odmora). Kanjon je izmedju ostalog interesantan zbog toga sto kad je vojska pravila put kroz njega minirala je stenu i na nekoliko mesta se bukvalno prolazi kroz nju. Mi te delove puta interno zovemo "Indiana Jones" prolaz.

Kasno popodne, pomalo iscrpljeni stizemo u dugo ocekivanu "civilizaciju" gde nedaleko od recice koje protice kroz selo dizemo logor. Trudimo se da pojedemo sto vise hrane koje smo poneli kako je narednih dana ne bi vukli na ledjima. Speleoloske i planinarske price za laku noc zbog iscrpljenosti ostavljamo za neku od narednih veceri.

Samo sto smo zaspali, a vec je izaslo sunce, cujem kroz san naseg iskusnog vodju akcije Zorana Simica koji bezuspesno budi ostale clanove. Uz obilni dorucak krecemo i raspremanje satora krecemo dalje makadamskim putem do "Kapetanovog jezera". Imamo srece pa cistu, hladnu izvorsku vodu nalazimo na svakih sat hoda. Zbog velikih snegova, u prolece je voda koja se spusta sa planinskih vrhova zarusila put, tako da se put pretvorio u preskakanje velikih kloca koje je voda valjala niz planinu. Srecom nas vodja zna par precica kroz prijatnu sumsku hladovinu tako da napore smanjujemo na minimum. Posle cetiri sata hoda stizemo do velikog jezera. Po dolasku odmah podizemo satore i svi kao bez glave ulecemo u ledenu vodu planinskog jezera, istom brzinom i izlazimo napolje shvatajuci da voda ima jedva 8 oC. Inace jezero je prepuno pijavica i tritona.

U popodnevnim casovima usledila je lagana setnja do obliznjeg jezera poznatog kao "Manitu" jezero. Usput obilazimo i vrh interseantnog imena "Bodiguz" i planiramo sutrasnje aktivnosti.
Noc je bila veoma hladna, ali je zora na jezeru brzo leci svaku nocnu drhtavicu.

U prepodnevnim casovima krecemo da osvojimo "Moracku kapu" (2227mnv) i vidimo "Krnovsku visoravan". Na "Moracku kapu" se moze popeti samo iz jednog pravca, jer su sa druge strane okomite litice (raj za paraglajding). Usput prolazimo pored velike "Krnovske visoravni" i spustamo se u logor. Kasno popodne krecemo za selo Velje Duboko gde planiramo da prespavamo kako bi sutradan stigli do "Medjurecja" do 13h jer nas u to vreme ceka kombi.

Povratak je bio mnogo laksi, jer nas je u samom kanjonu uhvatila kisa pa nas je sve prijatno rashladila. Bilo je sitnih problema jer je teren zbog dugo ocekivane kise klizaviji nego inace. U "Medjurecje" zbog jakog tempa pesacenja stizemo dosta ranije pa svracamo u obliznju kafanu na dobro staro "Niksicko pivo".

Isli smo: Vozom do Podgorice, kombijem do Medjurecja i nazad do Podgorice, pesice kroz kanjon i do jezera.