2000.07.12.-Mrtvica(KANjON)~Kapetanovo_jezero~Durmitor

Vrsta: Pešacka tura
Termin: 12.-25. Jul 2000.
Cilj: Prolazak kanjona Mrtvice, obilazak Kapetanovog i Manitog (Brnickog) Jezera, kao i obilazak
Škrckih Jezera, Prutaša i Bobotovog kuka.
Lokacije: podrucje mesta Medurecje, okolina sela Velje Duboko, kao i Nacionalni park Durmitor
Voda akcije: Boris Zoric
Ucesnici: Jelena Jovanovic, Ivona Popovic;
Gosti: Ivana Jovanovic, Aleksa Velickovic, Ribarac Dušan
Transport: javni prevoz (voz i autobus)
Smeštaj: logor, katun
Hrana: iz ranca
Oprema: licna, bivak, uže

Program:

Sreda: Šestoclana ekipa krenula je vozom u 21.50 iz Beograda

Cetvrtak: U Podgoricu se stiglo oko 5.30. U 8.00 se krenulo busom (Podgorica-Kolašin) za Medurecje. Oko 10.30 ekipa je krenula ka Velje Dubokom kanjonom Mrtvice. Po idealnom vremenu za pešacenje, ekipa je krenula zaista prelepim i živopisnim predelima oko recice Mrtvice, pritoke Morace. U Velje Duboko se stiglo oko 19.30, gde je i bio prvi logor.

Petak: Ekipa nastavlja ka Kapetanovom jezeru, po nešto toplijem vremenu. Laganim hodom trebalo je oko 3 sata. Na samoj obali jezera je lep ravan plato, koji je bio pogodan za logor, a i voda je nekih 100 metara udaljena. Na obali jezera nalazi se i kafana kod Dragana. Noc petak na subota pocela je da pada kiša i da duva jak vetar.

Subota: Kiša i magla bilu su glavni razlog, što ekipa nije mrdnula iz šatora. Predvece smo prešli u katun baka Ljube, jer dva šatora su bila potopljena, od kojih se jednom i konstrukcija malo oštetila.

Nedelja: Kiša je još jace padala, iako se magla malo digla. Sve to nije ni malo uzdrmalo raspoloženje i moral ekipe. Zakljucak je: kanjon Mrtvice i Kapetanovo jezero ostavili su super utisak, a za sledeci put, kada budemo odvojili više vremena, i budemo uracunali vremenske neprilike, sigurno da ce se obici i: Maganik, Kapa Moracka, Stožac, Manito jezero, ili Bodiguz.

Ponedeljakak: Oko 8.00 ekipa je krenula ka magistralnom putu Nikšic-Žabljak preko Lukovice,,s namerom da se stigne na autobus koji je kretao iz Nikšica za Žabljak u 15.00 casova. U Žabljak se stiglo oko 18.00. Lukavo su izbegnuti šumari, i krišom se bivakovalo u šumi pokraj Crnog jezera.

Utorak: Svratilo se do Žabljaka i pokupovalo povrce, voce i hleb. Polako se krenulo ka Lokvicama, do kojih je trebalo oko dva i po sata. Gore nas je sacekao pravi kamp, bilo je preko 15-ak šatora i puno planinarsko sklonište. Ipak se našlo mesta na gornjem platou i za nase šatore. Voda na izvoru u Lokvicama nije bila problem.

Sreda: Preko Biljegovog dola obišla se Ledena pecina i Cvorov bogaz, po oblacnom vremenu, bez kiše.

Cetvrtak: Po oblacnom i maglovitom vremenu ipak se preko Velike previje, krenulo do Velike Kalice i alpinistickog bivaka, cisto da se ne sedi skrštenih ruku. Za divno cudo, uhvatilo se sat vremena visoke oblacnosti, koja je bila dovoljna da se vidi ceo Durmitorski masiv sa Velikog Mededa i Terzinog bogaza.

Petak: Pošto je padala kiša, deo ekipe je sišao u Žabljak (da bi se konsultovao lekar, jer jednom clanu ekipe izašla je neka alergija po pojedinim delovima tela).

Subota: Ekipa je po lepom vremenu krenula na Bobotov kuk. Vidikovac sa Bobota je fenomenalan, treba ga videti, stvarno! Cetvoroclana ekipa vratila se preko Valovitog i Biljegovog Dola u Lokvice. Ivona i Borac sa rancevima su se spustili u Zeleni Vir, gde su i bivakovali. Za divno cudo izvor u Zelenom Viru nije presušio.

Nedelja: Napokon docekali smo i taj dan, pali su Prutaš i Škrcka jezera, stvarno su najbolji.

Ponedeljak: Nakon ponovnog spavanja u Zelenom Viru, krenulo se oko 7.30 ka Žabljaku. Usput se popelo i na Bandjernu, koja nas je baš pozitivno iznenadila.

Utorak: Nakon bivakovanja u Žabljaku, busom u 4.30 krenulo se za Podgoricu.

Komentari:

Transport: Ako neko naumi da krene vozom, a želi što jeftinije da prode, evo par saveta. Pri kupovini vozne karte se naglasi da želite da uzmete grupnu kartu (više od 3 coveka), koja je jeftinija za 20%. Takode, ako se u agencijama Jugoslovenske železnice izvadi propusnica, koja važi za osobe do 26, karta izade 20% jeftinija.
Autobuska karta od Podgorice do Medurecja bila je 2.50 dm.
Autobuska karta od raskrsnice starog i novovog magistralnog puta do Žabljaka je 4.00 dm.
Autobuska karta od Žabljaka do Podgorice (preseda se na Đurdevica Tari ide se preko Mojkovca) je 7.20 dm.

Put od Medurecja do Velje Dubokog, kanjonom Mrtvice: Od Podgorice do Medurecja ima oko 35 km. Autobus obicno staje kod motela Bjelasica. Odatle se istim putem vrati nekih 300 m do nadvožnjaka, pored koga ima par kuca, gde se skrece asfaltiranim putem u desno (da ne bude zabune, ovo skretanje se iz smera Podgorice nalazi sa leve strane; od ovog skretanja autobus staje malo dalje). Odmah zatim se prelazi preko celicnog mosta na Moraci. Pedesetak metara dalje od mosta vrlo je bitno potrefiti stazicu koja se odvaja u levo. Levo od stazice se Mrtvica uliva u Moracu. Preko puta Mrtvice prostire se zaseok Stanci. Nekih 500 m dalje nailazi se na prelep most (zadužbina Danila II Petrovica), pored koga je kamena ploca sa posvetom. Na tom malom odvajanju, ne treba ici pravo, tada bi se naišlo na malu vodenicu. Medutim odatle sa tog odvajanja, neprelazeci most, produžava se puticem koji zavija uzbrdo, poludesno. U pocetku nekih 150 m, krece se kroz zaraslo šiblje i nisko rastinje, pa nakon prelaska potoka, skrece u desno. Posle još nekih 500 m nailazi se na makadamski put, koji je takav jos nekih 3 km. On se završava kod par kucica, od kojih pocinje ponovo stazica. Tada se sa leve strane vidi drveni mostic na Mrtvici, preko koga vodi stazica za selo Mrtvo Duboko. Odatle otprilike pocinje da se sužava kanjon, i ne može se promašiti više put do Velje Dubokog, koji vecinom ide desnom strano hodajuci uzvodno. Taj deo puta prolazi ispod vrhova: Razbijena Jela (1687 m) koji se, krecuci se uzvodno, nalazi sa leve strane Mrtvice; Venac (1345 m) i Liješnje (1187 m), nalaze se sa desne strane. Baš tu negde, izmedu Liješnje i Venca nalazi se impresivna stazica, urezana u litice, cak i 50-ak m iznad Mrtvice, i naravno deo koji je veštacki probijen (uostalom džaba je silno objašnjenje, treba to videti). U poslednjem delu, kanjon se ponovo širi i ima više rastinja, i tada staza kretajuci se uzvodno, prelazi s leve strane, tu vec sušnog korita.

Mesta za logor: Dolazeci iz kanjona, s puta se prvo s desne strane vidi manastir na oko 300 metara, malo dalje se nailazi na mostic. Baš tu na pocetku sela, pored mostica, se i podigao prvi logor, 50-ak m od recice (na livadi pokraj par oraha, tridesetak metara od dvorišta u kome je bila cesma). Desno, severnije, preko mostica put vodi do škole u kojoj obicno i noce planinari. Pravo, u pravcu zapada vodi makadamski put (kasnije skrece ka severu) ka Kapetanovom jezeru. Baš tim kolskim putem dolazi se do jezera, odakle se 100 m ulevo vidi lepo “poluostrvce”, gde se obicno logoruje. 100 m Iznad, pored obližnjeg tora za ovce, nalazi se izvor.

Put od Kapetanovog jezera do magistralnog puta Nikšic-Žabljak: Širok makadamski put prostire se u pravcu severozapada. Prvo se prolazi kroz Pipersku Lukavicu, zatim preko Bare Bojovica kroz zaseok Lukavica, pa preko Škaljin potoka. Odatle može se ici desno preko sedla izmedu Velikog i malog Žurima, pa posle pored Ivanbegovog katuna i kroz Krnovo polje. Ekipa je ipak krenula dalje dolinom Lukavica, i kroz Ceranica goru izbila na stari magistralni put. U ovom delu puta ima baš dosta katuna. Desno, severnije, do raskrsnice sa novim magistralnim putem Nikšic-Žabljak ima oko 6 km, prolazeci pored par spomenika palim borcima u Drugom svetskom ratu. Odatle postoji mogucnost transporta, jer ima autobus (iz Nikšica za Žabljak u 7.00 i 15.00; Od Nikšica do raskrsnice treba mu oko 45 minuta, i do Žabljaka još oko 2 sata i 15 minuta).

Durmitor: No comment