2009.01.11.-Ronjenje_pod_ledom(ADA)

Datum: 11.1.2009.
Mesto: Ada Ciganlija
Vođa ronjenja: Uroš

Speleološki odsek Beograda je u nedelju 11. januara 2009. godine organizovao promotivno ronjenje pod ledom. Moglo bi se sad već reći da je to tradicionalno, jer se to uvek desi kad god se Ada zaledi. Kad god se Ada ogrne ledenim pokrivačem mi vežbamo u pokazne svrhe ronjenje pod ledom, koje na neki način predstavlja simulaciju naših speleo-zarona, ali na mnogo atraktivniji i pristupačniji način.

Novina ovoga puta je što smo se odlučili da omogućimo, kome god da hoće, bez obzira da li je predhodno ronio ili ne, da proba kako to izgleda pod ledom, ili u pećini i u suvom ronilačkom odelu. Ali zato je kacija trajala ceo dan...i neko je isto tako morao da bude u vodi ceo dan :-)

Akcija je krenula ujutru, a završila se kasno uveče, u mrak. Ako računamo razvoz ljudi i opreme onada je ušla i u sledeći dan.

Samo ronjenje bi pre trajalo oko pola sata, gde bi par ljudi, već oprobanih, uradilo zaron. Sada smo imali i podrsku za presvalčenje pod grejalicama u Okruglom kupatilu, gomilu publike i podršku za čaj "iz deda-Mlađinog kotlića" - iskusni pecaroš koji je jedva dočekao da isproba svoj pribor za podršku u zimskim uslovima

Ono što ljude uvek iznenadi je što Ada u ovakvim uslovima je potpuno prozirno jezero, kao da stavite glavu u more. Ribe spavaju, poslagane u krtoge, talasa nema - te se sav mulj polako položio na dno, kao da i on spava zimski san. Ono što sad konačno može doći do izražaja su podvodne kante, podvodne stolice, bačeni istrošeni lanci od bicikla i sva ona džungla i rastinje u Adi koje vas leti izenadi ni od kud, dok plivate, misleći se ko li vas to iz mutne vode najednom miluje.

Led, bez obazira na toliki minus, nije bio baš kako smo priželjkivali, ali nam je zato to olakšalo da rupu izbušimo sa malo napora. Imao je svega 7-10 cm.

Četiri velika momka su ronila u mokrim odelima, jer za njih nemamo tolika suva odela. Oni su se pre svih izređali u vodi, ali to je već prekaljena ekipa kojima mokro odelo pod ledom i veliki minus napolju znači samo još veću inspiraciju. Potom su išli radoznalci, standardnih veličina, koji su već mogli i da uđu u suvo odelo; i koji mahom prvi put i rone. A suvo odelo, u takvoj vodi baš mnogo znači. Moramo ovde devojke da istaknemo. One su pokazale veći entuzijazam od momaka, bez obzira na oskudnije iskustvo pod vodom, velike rukavice koje smo jedino imali da im damo - strpljivo su čekale, dok su se grejale i konzumirale kraj "deda-Mlađinog kotlića" , da dođe njihov red. A naravno, mora se tu još istaći, da su im boje suvog odela baš lepo pristajale :-)

Prvo su Marac i Uroš oprobali teren. Potom je išao Facković. Za njim Baki. Na kraju Ivan Mangov od momaka. Od devojaka je Ivana prva probila led. Potom je za njom Danijela obukla suvo odelo. Na kraju, sad već po debelom mraku, je Naja iskusila sebe pod vodom. Na žalost, ovo je već toliko potrajalo, da Žana, iako željna da se spusti pod led, je morala da ode ne doživevši to iskustvo.

Tu su se na površini ređali i razni usputni prolaznici i novinari, svi su sa znatiželjom zastali da vide, da pitaju šta se to tu dešava. Neki put smo imali problema da usputnim prolaznicima i publici objasnimo kako ne bi trebalo da gaze po ledenoj ploči oko našeg ulaza u vodu.

Nikada nam se nije desilo da ronimo na tako velikom minusu od -11oC (ma mi bi, ali ga nikad nije ni bilo kada smo ronili), nikada nam se nije desilo da led bude prekriven snegom, nikada nismo do sad imali podvodni foto-aparat i na kraju nikada nismo pravili intro-speleo-ronjenje pod ledom. Sve u svemu, sve je lepo prošlo, prikupili smo iskustva za neki sledeći put (možda već uskoro, zima još nije gotova), dobili smo nove ideje kako da još interesantnije to organizujemo; mada već i od ovog što učinismo učesnici su kućama otišli sa osmehom na licu, puni vedrine i sa nečim što će prepričavati drugima.